Kakvu decu ostavljamo planeti?
Nova godina... Novih 365 dana... Planeta je okrenula novi krug... Zajedno sa njom i svi mi...
Vreme je da i svako od nas okrene novi list i veruje 'magiji novog početka'. U duhu praznika, svi su puni entuzijazma, pozitivnih misli i želja, mnogo je planova koje treba ostvariti, puni smo nade da nas čeka bolje sutra...
Moja čaša je uvek napola puna, ne samo da verujem u bolje sutra, nego na tome svakodnevno radim, iz ničega stvaram nešto (kao što većini nas, ne znam kojim čudom, uspeva tokom cele godine), i dalje verujem u ono ''Dobro se dobrim vraća''.
Ja, kao i uvek, nesebično razmišljam ne samo o svojim snovima, nadama, željama, nego se pitam kakvo sutra ćemo imati svi mi, kakvu to decu ostavljamo planeti, kakve ljude ostavljamo planeti?
Na trenutak zastanem, i pomislim, zašto bih ja ''lupala'' glavom i postavljala sebi takva pitanja u potrazi za odgovorima, kada mogu da uživam u svojoj nadprosečnoj prosvetarskoj plati i velikim raspustima tokom cele godine (sarkastični smeh...).
Međutim, odgovor se ubrzo pojavljuje sam od sebe, prirodno, bez velikog razmišljanja!
Ja sam nastavnik!
Ja posedujem moć da gradim bolju budućnost radeći sa onima koji predstavljaju budućnost-deca!
Ja posedujem znanje da od 'gline izvajam skulpturu', od 'palete boja naslikam sliku', od 'cigala da izgradim kuću', od deteta da napravim čoveka, dobrog čoveka!
Ja posedujem volju i energiju da svakodnevno proživljam uspone i padove, da budem inspiracija i motivacija, da svojim delima budem primer, da ne dozvolim da nestane mašta, sjaj u očima, planovi, ideje tih malih, a uz pravo usmerenje, u budućnosti velikih ljudi!
Ja imam i ogromnu odgovorost da gradim tu bolju budućnost, da sigurno držim konce u svojim rukama i upravljam njima kao da od toga zavisi sutra. Jer zaista i zavisi!
Odgovornost nije samo moja.
To se često zaboravlja.
Odgovornost je na detetu, roditelju, nastavniku, povrh svega na državi da pruži podršku svim karikama u ovom lancu.
Često najslabija karika postane nastavnik, postane obrazovni sistem, a živimo u vremenu gde profesija nastavnika i učitelja svakodnevno gubi svoj ugled, integritet i značaj.
Vremenu u kome znanje više nije merilo uspeha.
Vremenu u kome diploma više nije merilo kvaliteta.
Vremenu u kome je moral postao nepoželjna osobina.
Vremenu u kome empatija mre.
Vremenu u kome cilj ne bira sredstva.
Vremenu u kome je dobar čovek postao ugrožena vrsta.
Kako je lakše krivicu i odgovornost prebaciti na nekog drugog, eto ja krivim... PLANETU.
Sama je kriva što je prirodna selekcija ''zakazala'' kada je čovek u pitanju...
